У просторијама Српске напредне странке у Крушевцу 29.07.2017. одржана je ванредна конференција за медије. На конференцији је говорила Весна Ракоњац, посланица Српске напредне странке у Скупштини Републике Србије.
„ Поштовани представници медија, добар дан и добродошли на ванредну конференцију за новинаре, Градског одбора Српске напредне странке у Крушевцу.
Сведоци смо већ два месеца невиђеног медијског линча председника Србијe господина Александра Вучића, а самим тим и државе Србије и њених државних органа.
Оно што је у последњих пар недеља упало у очи је да се овој медијској харанги придружио и један недељник (мислим на НИН) из најављених текстова пропраћеним сликама озлоглашеног логора Aушвица види се прави циљ ове пропагандне манипулацје. На мети су пре свега председник Александар Вучић и држава Србија, јер се на јасан и недвосмислен начин истиче суверенитет државе Србије и то у присуству како снажне спољне и унутрашње експозитуре недобронамерних опозиционих идеолошки обојених „удужења“ тј. Странака.
У ствари, у позадини је њихова вишедеценијска борба са Српском „паланком“, Србијом од које они зазиру и која према њима гаји презир и гађење и она која их је казника на последњим председничким изборима дајући преко 56% подршке господину Алекандру Вучићу и зато што та српска „паланка“ у истини јесте чувар свих моралних и традиционалних вредности, она иста која зна да препозна праве вредности и да да безрезервну подршку човеку коме верује. Та паланка је показала жилавост, а њен легално изабран председник у ту „паланку“ која се зове Србија довео је и доводи све светске лидере и моћне компаније и праве инвеститоре.
На жалост новинарска удружења служе погубној идеологији и лажи и спиновању на још гори начин на који су то чиниле добро упамћене идеолошке комисије и не би требало да чуди онда њихово ћутање када њихови идеолошки истомишљеници медијски масакрирају пре свега њеног председника, српску државу и њене највише функционере само зато што политика Владе и председника државе није у идеолошком и материјалном интересу тих корпорација, то јест како не платити порез, како изиграти државу, како урушити економски систем, безбедоносну, политичку и економску стабилност…
Такође су заједно са њиховим идеолошким истомишљеницима 15 и више година грађане Србије убеђивели да ће им са том идеилогијом бити боље, а данас лицемерно са сасвим супротних идеолошкох позиција поивају на побуну, јер нису задовољни изборним резултатима, кријући своју кривицу за неуспех на изборима новим пропагадним подвалама – „Србија је Аушвиц, Вучић је диктатор.“
Нова подвала наравно не иде у интерес 400.000 отпуштених и жртвованих радника, наших суграђана, него у интересу одржавању своје већ проказане, обрукане и поражене политике, која је те људе, њихове пријатеље и комшије трајно унесрећила.
Лицемерје? Етимолошки реч лицемерје, то јест хипокризија, потиче од грчке речи хипокриза што значи глума. Хипокрит је у античкој Грчкој био појам за глуму, особа која намерно заварава друге, што јасно можемо да видимо у лику и делу Алексадра Родића и њему сличним. Синоними за реч лицемерен су непоштен, препреден, прорачунат, дволичан, срачунат, подмукао, неискрен.
Поменути напад на председника Србије на жалост само је последњи у дугом низу лицемерних скандала у Курировој режији што се неминовно пресликава и на мале средине и на локални ниво где себи за право да неосновано, лицемерно и подло самозвали локални лидери појединих покрета дозвољавају себи да спочитавају председнику Србије господину Александру Вучићу да се у Србији не ради довољно, да се у Србији не ради како треба и да би све било боље само да су њихова супер хик и изногуд коалиција на власти. Спочитавају на најгнуснији начин за постављање талентованих ученика, такмичара из области физике, без икакве провере да ли су наводи које износе тачни.
Молим дотичне да престану са злоупотребом деце у дневна политичка трачарења. Поготово када се ради о особи која је из државног буџета, на рачун сопствене невладине организације прибавила огромна финансијска средства у вредности од око 50 милиона динара за 8 пројеката у периоду од 2008. до 2012. год. , а која су носила социјални предзнак, а ни један једини динар није отишао у корист грађана и решавање социјалних проблема, већ у предизборну кампању тадашњег локалног лидера и првог човека Трстеника. Да не говоримо о томе да је зарад његовог играња основано и ЈКП „Почековина“ као ћерка фирма ЈКП Комстан које је само бележило губитке, а између осталог било регистровано за водоснабдевање сеоског подручја и уређење парковског простора на сеоском подручју, да иронија буде још већа. Такође били су регистровани за уредно одношење смећа, а једини камион смећар позајмили су од мајке фирме ЈКП Компстан, који се на волшебан начин изгубио са списка материјалних средстава механизације матичне фирме.
Неретко нам спочитавају да смо 5 година на власти и да бољитка нема, да Београд на води не постоји, а постоји итекако врло реално само ако не желимо да будемо слепи код очију. Зар је толико тешко признати да је тадашњи премијер и Влада коју је водио на маестралан начин водила мигранстку кризу и добила похвалу од свих држава ЕУ, а и шире?
Не могу да схватим Пајтићеву срећу када је објављено да закон о раду није добар и његов крах када је већ сутрадан схватио да се то мишљење Европске комисије не односи на новоусвојени закон већ на закон усвојен у његово време. Зар је толико тешко волети своју државу, а исто тако лако мрзети је зато што немате личну корист? Не могу да схватим када ће и да ли ће „велики локални лидери“ као Мирослав Алексић схватити да сада стижу на наплату кредити које су узимали без покрића које ми морамо да платимо, а они су се понашали и још увек се понашају као Доријан Греј – млади, лепи, невини, а наплата постарели портрет њиховог лика и дела од периода 2000. до 2012. године и као највећи терет на плећа осиромашених грађана Србије у том периоду.
Не могу да схватим какво је значење констатације у културном дневнику на тему Наградни конкурс младих архитеката да се у Београду ништа сем Београда на води не гради. Зар и та њедна лепа манифестација промоције младих треба да буде укаљана мржњом према инвестицији какав је Београд на води? Чули смо пре пар дана да осим фасада ништа није урађено, а ја у овим летњим вечерњим сатима видим младе родитеља како са пуно деце шетају Савском, нашом променадом.
Не могу да схватим шта значи и приказ бодљикаве жице на РТСу приликом извештавања из Крагујевца о постизању договора о опстанку Фијата у Србији и повећању плата у Србији. Могу да само констатујем да је све ово објава медијског рата председнику Вучићу. Удари медијске артиљерије Курира, НИН-а и реформисаних новинарских удружења на суверенитет државе и институција у Србији само су припрема за озбиљне друштвене конфликте до којих ипак неће доћи зато што су људи у Србији одавно већ прозрели лицемерје, дакле непоштење, дволичност, подлост, неискреност, сада већ превазиђене квази опозиционе свите и своје поверење подарили човеку који га је и заслужио, председнику државе Александру Вучићу.“
