Vanredna konferencija za medije – 29.07.2017.

U prostorijama Srpske napredne stranke u Kruševcu 29.07.2017. održana je vanredna konferencija za medije. Na konferenciji je govorila Vesna Rakonjac, poslanica Srpske napredne stranke u Skupštini Republike Srbije.

„ Poštovani predstavnici medija, dobar dan i dobrodošli na vanrednu konferenciju za novinare, Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kruševcu.

Svedoci smo već dva meseca neviđenog medijskog linča predsednika  Srbije gospodina Aleksandra Vučića, a samim tim i države Srbije i njenih državnih organa.

Ono što je u poslednjih par nedelja upalo u oči je da se ovoj medijskoj harangi pridružio i jedan nedeljnik (mislim na NIN) iz najavljenih tekstova propraćenim slikama ozloglašenog logora Aušvica vidi se pravi cilj ove propagandne manipulacje. Na meti su pre svega predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija, jer se na jasan i nedvosmislen način ističe suverenitet države Srbije i to u prisustvu kako snažne spoljne i unutrašnje ekspoziture nedobronamernih opozicionih ideološki obojenih „uduženja“ tj. Stranaka.

U stvari, u pozadini je njihova višedecenijska borba sa Srpskom „palankom“, Srbijom od koje oni zaziru i koja prema njima gaji prezir i gađenje i ona koja ih je kaznika na poslednjim predsedničkim izborima dajući preko 56% podrške gospodinu Alekandru Vučiću i zato što ta srpska „palanka“ u istini jeste čuvar svih moralnih i tradicionalnih vrednosti, ona ista koja zna da prepozna prave vrednosti i da da bezrezervnu podršku čoveku kome veruje. Ta palanka je pokazala žilavost, a njen legalno izabran predsednik u tu „palanku“ koja se zove Srbija doveo je i dovodi sve svetske lidere i moćne kompanije i prave investitore.

Na žalost novinarska udruženja služe pogubnoj ideologiji i laži i spinovanju na još gori način na koji su to činile dobro upamćene ideološke komisije i ne bi trebalo da čudi onda njihovo ćutanje kada njihovi ideološki istomišljenici medijski masakriraju pre svega njenog predsednika, srpsku državu i njene najviše funkcionere samo zato što politika Vlade i predsednika države nije u ideološkom i materijalnom interesu tih korporacija, to jest kako ne platiti porez, kako izigrati državu, kako urušiti ekonomski sistem, bezbedonosnu, političku i ekonomsku stabilnost…

Takođe su zajedno sa njihovim ideološkim istomišljenicima 15 i više godina građane Srbije ubeđiveli da će im sa tom ideilogijom biti bolje, a danas licemerno sa sasvim suprotnih ideološkoh pozicija poivaju na pobunu, jer nisu zadovoljni izbornim rezultatima, krijući svoju krivicu za neuspeh na izborima novim propagadnim podvalama – „Srbija je Aušvic, Vučić je diktator.“

Nova podvala naravno ne ide u interes 400.000 otpuštenih i žrtvovanih radnika, naših sugrađana, nego u interesu održavanju svoje već prokazane, obrukane i poražene politike, koja je te ljude, njihove prijatelje i komšije trajno unesrećila.

Licemerje? Etimološki reč licemerje, to jest hipokrizija, potiče od grčke reči hipokriza što znači gluma. Hipokrit je u antičkoj Grčkoj bio pojam za glumu, osoba koja namerno zavarava druge, što jasno možemo da vidimo u liku i delu Aleksadra Rodića i njemu sličnim. Sinonimi za reč licemeren su nepošten, prepreden, proračunat, dvoličan, sračunat, podmukao, neiskren.

Pomenuti napad na predsednika Srbije na žalost samo je poslednji u  dugom nizu licemernih skandala u Kurirovoj režiji što se neminovno preslikava i na male sredine i na lokalni nivo gde sebi za pravo da neosnovano, licemerno i podlo samozvali lokalni lideri pojedinih pokreta dozvoljavaju sebi da spočitavaju predsedniku Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću da se u Srbiji ne radi dovoljno, da se u Srbiji ne radi kako treba i da bi sve bilo bolje samo da su njihova super hik i iznogud koalicija na vlasti. Spočitavaju na najgnusniji način za postavljanje talentovanih učenika, takmičara iz oblasti fizike, bez ikakve provere da li su navodi koje iznose tačni.

Molim dotične da prestanu sa zloupotrebom dece u dnevna politička tračarenja. Pogotovo kada se radi o osobi koja je iz državnog budžeta, na račun sopstvene nevladine organizacije pribavila ogromna finansijska sredstva u vrednosti od oko 50 miliona dinara za 8 projekata u periodu od 2008. do 2012. god. , a koja su nosila socijalni predznak, a ni jedan jedini dinar nije otišao u korist građana i rešavanje socijalnih problema, već u predizbornu kampanju tadašnjeg lokalnog lidera i prvog čoveka Trstenika. Da ne govorimo o tome da je zarad njegovog igranja osnovano i JKP „Počekovina“ kao ćerka firma JKP Komstan koje je samo beležilo gubitke, a između ostalog bilo registrovano za vodosnabdevanje seoskog područja i uređenje parkovskog prostora na seoskom području, da ironija bude još veća. Takođe bili su registrovani za uredno odnošenje smeća, a jedini kamion smećar pozajmili su od majke firme JKP Kompstan, koji se na volšeban način izgubio sa spiska materijalnih sredstava mehanizacije matične firme.

Neretko nam spočitavaju da smo 5 godina na vlasti i da boljitka nema, da Beograd na vodi ne postoji, a postoji itekako vrlo realno samo ako ne želimo da budemo slepi kod očiju. Zar je toliko teško priznati da je tadašnji premijer i Vlada koju je vodio na maestralan način vodila migranstku krizu i dobila pohvalu od svih država EU, a i šire?

Ne mogu da shvatim Pajtićevu sreću kada je objavljeno da zakon o radu nije dobar i njegov krah kada je već sutradan shvatio da se to mišljenje Evropske komisije ne odnosi na novousvojeni zakon već na zakon usvojen u njegovo vreme. Zar je toliko teško voleti svoju državu, a isto tako lako mrzeti je zato što nemate ličnu korist? Ne mogu da shvatim kada će i da li će „veliki lokalni lideri“ kao Miroslav Aleksić shvatiti da sada stižu na naplatu krediti koje su uzimali bez pokrića koje mi moramo da platimo, a oni su se ponašali i još uvek se ponašaju kao Dorijan Grej – mladi, lepi, nevini, a naplata postareli portret njihovog lika i dela od perioda 2000. do 2012. godine i kao najveći teret na pleća osiromašenih građana Srbije u tom periodu.

Ne mogu da shvatim kakvo je značenje konstatacije u kulturnom dnevniku na temu Nagradni konkurs mladih arhitekata da se u Beogradu ništa sem Beograda na vodi ne gradi. Zar i ta njedna lepa manifestacija promocije mladih treba da bude ukaljana mržnjom prema investiciji kakav je Beograd na vodi? Čuli smo pre par dana da osim fasada ništa nije urađeno, a ja u ovim letnjim večernjim satima vidim mlade roditelja kako sa puno dece šetaju Savskom, našom promenadom.

Ne mogu da shvatim šta znači i prikaz bodljikave žice na RTSu prilikom izveštavanja iz Kragujevca o postizanju dogovora o opstanku Fijata u Srbiji i povećanju plata u Srbiji. Mogu da samo konstatujem da je sve ovo objava medijskog rata predsedniku Vučiću. Udari medijske artiljerije Kurira, NIN-a i reformisanih novinarskih udruženja na suverenitet države i institucija u Srbiji samo su priprema za ozbiljne društvene konflikte do kojih ipak neće doći zato što su ljudi u Srbiji odavno već prozreli licemerje, dakle nepoštenje, dvoličnost, podlost, neiskrenost, sada već prevaziđene kvazi opozicione svite i svoje poverenje podarili čoveku koji ga je i zaslužio, predsedniku države Aleksandru Vučiću.“

20429751_1891148114467227_2452753086767813054_n