Тема – Међународни дан особа са инвалидитетом
Шта значи бити особа са инвалидитетом?
Како таква особа живи? Колико јој је тешко сналажење? Шта држава чини за њих, а шта ми као грађани, као људи?
Неко се једноставно роди са неким недостатком, а неко у току живота, у раду или спорту, или саобраћају, настрада и постане инвалидно лице, мање или више.
Родитељи са дететом са сметњама у развоју имају највеће обавезе и највећу бригу. И они су савесни и пожртвовани, све своје обавезе подређују деци и тако усклађују живот.
Ако се ми остали не питамо свакога дана, сетимо се сви бар поводом међународног дана посвећеног особама са инвалидитетом , да међу нама има таквих особа којима треба помоћ да изађу лакше – рампе у зградама, школама, болницама, амбулантама – њима је и један степеник огромна препрека. Затим, да ли могу улице прећи, ући у ресторан или продавницу, итд.
У Крушевцу је много тога решено, али није све и питање је да ли може све, чему треба да тежимо.
Колико је школски систем оспособљен да прихвати овакве особе? У највећој мери јесте.
Наш Град има специјалну школу – основну и средњу. У последње време, форсира се инклузија. Колико је то оправдано питање је.
Има аргумената и за и против. Проблем представља то што је врло мали број професора ван Специјалне школе оспособљен за рад са оваквим особама.
Постоје Удружења особа са инвалидитетом на Територији Града преко којих исказују своје способности и креативности и штите њихове интересе .
Особама са инвалидитетом није жеља да скрећу пажњу јавности тражећи сажаљење и привилегије већ да укажу на своје потребе и жељу да буду равноправни чланови друштва, да стваралачки делују и дају свој допринос.
У овој години запослило се (захваљујући и Закону) укупно 181 лице на одређено и неодређено време.
Особе са инвалидитетом интезивно се баве спортом и рекреативно и такмичарски. Овом приликом истичемо ПАЛЕСТРУ преко које организације је велики број инвалидних лица учествовало на првенствима у земљи, али и у свету, па и на олимпијади и светском првенству освајајући медаље за себе и Србију.
Користимо прилику да похвалимо самопрекоран рад хуманих људи у овој области живота који поклањају своје време различитим активностима и раду са оваквим особама.
Ако уважимо податке светске здравствене организације да 10% светске популације има неки недостатак онда нас то обавезује на појачану бригу друштва и нас свих током целе године, а не само на дан посвећен њима.
