Na današnjoj konferenciji govorićemo o zaštiti prava žena i rodnoj ravnopravnosti.
Povod za ovu temu su nemili događaji koji su obeležili početak ove godine, dakle, reč je o krivičnom delu nasilje u porodici sa tragičnim ishodom a žrtva je još jedna žena.
Ovo naglašavamo jer prema statističkim podacima u protekloj godini ubijene su 22 žene kao žrtve porodičnog ili partnerskog nasilja (što je svakako manje nego ranijih godina) ali i dalje veliki problem sa kojim se suočavamo.
Nasilje nad ženama je društevena pojava koja pored toga što pogađa žrtvu nasilja izuzetno štetno deluje i na svakog člana porodice kao svedoka nasilja a noročito decu.
O ovom problemu se ne sme ćutati.
Ovo je složen problem koji zahteva angažovanje celokupne društvene zajednice tj.svih relevantnih činilaca.
U to ime obratiće vam se naša narodna poslanica i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost dr. Dragana Barišić
Nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski.
Nasilju u porodici izložene su žene kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama, svih starosnih i obrazovnih kategorija, društvenih slojeva i porodičnog statusa, dok je profil počinilaca nasilja raznovrstan.
Nasilno ponašanje svojstveno je nezrelim osobama koje su nesposobne da se iskažu na drugi način. Mladi agresiju doživljavaju kao odraz moći i superiornosti, način prevladavanja frustracija i preživljavanja. Nasilje se objašnjava teorijom moći i kontrole, a pomenuta zapažanja bazirana su na iskustvu velikog broja žena, žrtava nasilja u porodici.
Određen profil nasilnika ne postoji jer on može doći iz bilo koje sfere života, kao i sama žrtva, i njegove karakteristike su sledeće: nisko samopoštovanje, nesigurnost, agresivnost, a često i zavisnost od alkohola i droge. Nasilnik odbija da prihvati odgovornost za svoje ponašanje i uglavnom uvek ima neko opravdanje.
KAKO PREPOZNATI NASILNIKA?
Nasilnik često ne izgleda ni poremećeno ni nasilno. Deluje mirno, staloženo i stabilno. Ovakav muškarac najčešće je izuzetno manipulativan i vrlo uspešan u prikrivanju svoje patologije. On narušava samopouzdanje drugih tako što vređa, ponižava, sklon je grubostima, preti i ima ispade besa. Ispoljava posesivno i kontrolišuće ponašanje, kontinuirano proverava, zabranjuje komunikaciju sa prijateljima i roditeljima, ograničava kretanje, a ovo nisu znaci ljubavi, već način da on postigne apsolutnu kontrolu.
KAKVO MOŽE BITI NASILjE?
Porodično nasilje odvija se kroz različite vidove psihičkog, fizičkog, seksualnog i ekonomskog maltretiranja, deo je svakodnevice mnogih žena, daleko više nego što se pretpostavlja u javnosti. Nasilje često traje dugi niz godina, skriveno od pogleda okoline, a ostavlja teške emotivne i zdravstvene posledice na žrtvu, kao i na ostale ukućane, pogotovo decu.
Svaka druga žena u Srbiji u jednom trenutku bila je žrtva nekog vida nasilja u porodici (fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog). Žrtve su najčešće žene i devojčice, a nasilnici su muškarci u preko 94 odsto slučajeva, uglavnom muževi i nevenčani partneri.
ŠTA DOPRINOSI OVOM PROBLEMU?
Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Međutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji u porodici imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izađu iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi vid komunikacije.
Najčešći oblik porodičnog nasilja je psihičko, iza koga slede fizičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Jedna trećina žena istovremeno je izložena kombinaciji različitih formi nasilja.
ŽRTVE UGLAVNOM ĆUTE I TRPE
Žrtve psihičkog nasilja trpe različite vrste potčinjavanja, ponižavanja, omalovažavanja i zastrašivanja, a njegove posledice su višestruke. Poražavajuća je činjenica da žrtve, čak i ako zadobiju telesne povrede, uglavnom izbegavaju da prijave nasilje. Razlog tome najčešće je strah od nasilnika i stid od reakcija okoline, dok pojedine navode kako nisu znale kome da se obrate ili nisu imale zdravstveno osiguranje. Mali je broj žrtava koje su se obratile lekaru, pri čemu im je u najvećem broju slučajeva ukazana samo medicinska pomoć, a tek u 22 odsto slučajeva lekari su prijavili nasilje policiji. Žene se za pomoć u preko 66 odsto slučajeva obraćaju roditeljima ili rođacima, a svega 14 odsto Centru za socijalni rad.
Centri za socijalni rad uglavnom nude pravnu pomoć i savet, kao i mogućnost za razgovor i podršku, a u vrlo malom broju slučajeva ponude smeštaj u Sigurnoj kući i obaveste policiju. S obzirom na veoma mali broj prijava nasilja, tek 1 odsto slučajeva završi pred sudom.
Nasilje u porodici u Srbiji predstavlja veliki problem. Porodica koja bi trebalo da pruža zaštitu i utočište mnogima predstavlja mesto patnje i omalovažavanja, a često je žrtvama nasilja ugroženo i zdravlje ili im je život doveden u pitanje. Neophodno je još dosta rada u oblasti pružanja pomoći i podrške osobama koje su pretrpele nasilje u porodici kako bi one polako počele da stiču poverenje i kako bi se bez straha i stida obratile institucijama i organizacijama koje pružaju pomoć žrtvama porodičnog nasilja.
Ovom prilikom želela sam da pošaljem poruku, kao žena, kao majka, kao članica parlamenta, poruku javnosti da smo mi svesni da su diskriminacija i nasilje ogroman problem i da je naš zadatak da što složnije i što glasnije govorimo o tome, kao i o nedavno usvojenoj Konvenciji, sve dok je ne sprovedemo i ne implementiramo u javnosti. Ušli smo u tu veliku svetsku i evropsku porodicu zemalja u kojima se štite ljudska prava, smatram da trebamo iskoristiti šansu na najbolji mogući način.
Naš grad je nedavno potpisao Evropsku povelju i time se javno obavezao da će uvažavati principe rodne ravnopravnosti, i da će u roku od 2 godine razviti i usvojiti Lokalni akcioni plan unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti u našem društvu.
Kada se govori o nasilju, pre svega o borbi protiv svakog vida nasilja, nesumnjivo je da je reč o temi koja treba da bude svetinja, i da bi svi, bez obzira na stranačku pripadnost, trebali poslati poruku da smo protiv svakog vida diskriminacije i nasilja, ne samo nad ženama, nego protiv nasilja u našem društvu.
Neka više nijedna žena, nijedno dete, da više nikada niko ne bude izložen bilo kom vidu diskriminacije i nasilja.
Poruka sugrađankama, poruka svima onima koji su izloženi bilo kom vidu nasilja:
– izađite iz ćutanja, jer vas ćutanje neće spasiti, a nasilnik profitira na vašem ćutanju i to mu daje slobodu da nastavi sa nasiljem;
-verujte sebi, vrednujte sebe i ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu;
-volite sebe, dajte sebi prostor i vreme, nađite mrežu podrške;
-donesite odluku, jer izlaženje iz situacije nasilja je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću;
-prijavite nasilje policiji. To je veliki korak, jer se nasilniku daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.
ZA NASILjE NAD ŽENAMA NEMA OPRAVDANjA, NASILjE NAD ŽENAMA JE ZLOČIN!
